Danas te upoznajem sa ženom koja je pretvorila ovaj svakodnevni izazov u misiju koja menja živote. Marija Krsmanović, kreatorka programa „Od nereda do reda“, nije samo konsultant za organizaciju prostora. Ona je katalizator promene koja počinje u ormaru, a širi se na sve aspekte života. Kroz rad sa stotinama žena, Marija je otkrila da sređivanje ormara nije samo fizički zadatak na “to-do” listi. To je prvi korak ka svesnijem i ispunjenijem životnom stilu.
Pozvala sam je da otkrije PamuKlik zajednici kako male odluke o uređenju ličnog prostora mogu voditi ka velikim životnim transformacijama.
Odluka o promeni dolazi kada shvatimo da je haos u prostoru ogledalo haosa u glavi
Marija, šta bi rekla ženama koje misle da nemaju vremena za sređivanje ormara, a zapravo im je to potrebno? Kako da prepoznaju prioritet?
Rekla bih da je sređivanje ormara mnogo više od prostog organizovanja odeće. To je proces koji donosi pročišćenje na svim nivoima. Ne radi se toliko o tome koliko vremena neko ima, već o odluci da sređujući lične stvari sebi pružimo jasnoću, mir i red.
Stanje stvari u ormaru često odražava naše unutrašnje stanje. Ako je situacija haotična, velika je verovatnoća da se taj haos prenosi i na ostatak životnog prostora, pa i na svakodnevni život.
Tvrdim da rad na sebi počinje upravo sređivanjem ormara. Kada dovedemo taj prostor u red, pravimo prvi korak ka većim promenama. Baš zato i rad sa mnom često počinje baš ispred ormara.
Kako bi prepoznale je li steđivanje ormana na listi prioriteta neka se zapitaju sledeće:
- Da li često osećam frustraciju tokom oblačenja i izbora odevnih kombinacija?
- Da li me pretrpan ormar sprečava da znam šta zapravo imam?
- Da li me nered opterećuje na bilo koji način?
- Kupujem li stvari koje već imam?
Ako su odgovori „da“, onda je očigledno da je vreme za akciju. Krenite postepeno u sređivanje – malo po malo. Deo po deo prostora. Dan za danom.
Da li dolaziš na adresu sa koferima za iznošenje garderobe?
Većina ljudi zamišlja da dolazim sa koferima spremnim za iznošenje garderobe, ali to nije slučaj. Ne iznosim ničije stvari jer to nije deo mog posla.
Na adresu dolazim sa prethodno osmišljenim planom delovanja, potpuno prilagođenim osobi i njenim potrebama. Moj cilj nije samo sređivanje ormana i prostora, već i pomoć u donošenju odluka koje će klijentu omogućiti da napravi promenu, dugotrajan red i balans u svom prostoru.
Na nepoznatom terenu – zašto nas red plaši više od haosa?
Koliko si stroga kada radiš sa svojim klijentkinjama? Kako bi opisala svoj stil rada u programu „Od nereda do reda“?
Obično mi klijentkinje kažu: „Mislila sam da si stroga i zastrašujuća, čak sam se plašila da se upustim u rad s tobom. Ali sada vidim da si sušta suprotnost – nežna, podržavajuća i puna razumevanja. Rad sa tobom je čista zabava! Da sam znala, ranije bih te kontaktirala.“
Uvek me to nasmeje jer zaista često dobijam takav fidbek.
Ljudi me doživljavaju kao strogu, verovatno zato što povezujemo red sa disciplinom, a disciplinu sa strogoćom. Samim tim, i mene posmatraju kroz taj okvir.
Nisam stroga, ali jesam precizna, konkretna i jasna. Posvećena sam svojim klijentkinjama i njihovim procesima, a naš zajednički prostor rada tretiram s velikim poštovanjem. Zato tokom rada zahtevam posvećenost, iskrenost i tačnost. Ne zbog strogoće, već zato što jedino tako možemo doći do željenih rezultata i trajnih promena.
Moj stil rada je spoj treninga, edukacije i koučinga, uz elemente psihodrame. Program uvek prilagođavam klijentkinji, njenim potrebama i mogućnostima, jer mi je najvažnije da joj proces donese maksimalnu korist i održive rezultate.
Šta se zaista krije iza pretrpanog ormara
Da li u tvom rečniku postoji „kreativni haos“?
Postoji, “Kreativni haos“ može postojati i često se javlja kod ljudi koji, u toku trenutnog posla, naprave stanje koje na prvi pogled deluje haotično. Međutim, to je stanje koje u tom trenutku ima svoj smisao i pruža inspiraciju. To je onaj poseban oblik „nereda“ koji deluje kao da nema reda, ali osobi koja ga je stvorila zapravo ima logiku i ona savršeno funkcioniše u nastalom neredu.
Važno je napraviti razliku. Kreativan haos je prisutan u prostoru kratkoročno i vezan je za određeni trenutak ili aktivnost. Nered o kojem uglavnom govorim je konstanta koja traje dugo i s vremenom preopterećuje celokupan životni prostor.
Kada mi neko kaže: „Znaš, ja volim kreativan haos, u njemu se najbolje snalazim i najbolje funkcionišem.“ – moj odgovor je jednostavan: „Razumem, reci mi kako to može drugačije?„
Znam da nije stvar u kreativnosti. Kreativnost ne zavisi od nereda, već od unutrašnjeg prostora koji imamo za stvaranje. Taj „kreativni haos“ često krije mnogo više od same razbacanosti stvari. Može biti oblik odlaganja, straha od promene ili čak nesvesnog vezivanja za prošlost.
Baš to „skriveno“ volim da istražujem kroz rad sa klijentkinjama. Ne da bih im pošto-poto nametnula red, već da kroz vreme zajedno otkrijemo šta im u njihovom prostoru zaista služi, a šta ih sputava.
Zašto se držimo prošlosti kroz stvari i kako se osloboditi
Da li ti klijentkinje nekad otkriju da su zadržale suvišne ili nefunkcionalne stvari iz emotivnih razloga? Šta misliš o tome?
Da, često se dešava da ljudi otkriju kako su zadržali stvari iz čisto emotivnih razloga. To su obično pokloni ili predmeti koji ih podsećaju na neki poseban trenutak u životu. Neretko i sami priznaju da ih ti predmeti zapravo ne čine srećnima, već samo probude sećanje i zahvalnost. U većini slučajeva, ti predmeti izazivaju osećaj obaveze i opterećenja.
Mislim da je potpuno prirodno vezati se za stvari, jer one deluju kao „sidrišta“. Između ostalog, svaka stvar je plaćena – taj deo ljudi uglanom zanemare. Izbacivanje stvari iz prostora dođe kao bacanje novca, a ko ima hrabrosti i snage da svesno baca novac? Rekla bih niko. Novac je zapravo pozadina besciljnog čuvanja i sakupljanja stvari.
Međutim ključno je postaviti sebi pitanje: Da li mi ovo donosi korist ili me opterećuje? Ima li ova stvar svoju upotrebnu vrednost – svoju svrhu?
Ako predmet ne doprinosi kvalitetu života, nema svrhu, već samo zauzima prostor, onda je najbolje da ga se oslobodimo.
Moj stav je da uspomene nisu u stvarima; uspomene su sve ono što biramo da pamtimo i čega želimo da se sećamo.
Umetnost postavljanja granica – red koji oslobađa, a ne sputava
Gde je tu granica? Da li je moguće izbeći oštar rez?
Granica se nalazi u pametnoj kupovini i osećaju za pravu meru. Pravilo „manje je više“ jasno postavlja granicu i pomaže da se izbegne pretrpavanje. Važno je imati na umu da stvari nisu jedino što novcem može da se kupi. Ulaganje u iskustva, slobodu i unutrašnji mir često je vrednije od gomilanja predmeta.
Što se tiče oštrih rezova, oni su nekad neophodni, nekad korisni, a ponekad i jedina opcija. Sve zavisi od klijentkinje, stanja prostora i njene trenutne životne situacije.
Na kraju, granice ne postavlja niko spolja – svako ih određuje za sebe, u skladu sa svojim potrebama i vrednostima. Ne postoji univerzalno pravilo, niti jedan recept koji važi za sve.
Postoje samo rešenja – i treba ih tražiti.
Odluke u ormaru su odluke o sebi – i to se trenira
Kako reaguješ kada klijentkinja odluči da zadrži nešto što smatraš suvišnim ili nefunkcionalnim?
Ne reagujem, jer nije na meni da određujem šta klijentkinja treba da zadrži ili odstrani.
Moj posao je da podržim u procesu spoznaje – da prepozna šta joj je zaista potrebno, a šta je suvišno. Tu sam da edukujem, inspirišem i podstaknem promenu.
Tokom rada sa mnom ne dolazi samo do reorganizacije ormana i prostora doma, već i do promene navika i životne filozofije. Svaki ciklus rada sa mnom predstavlja prelazak iz starog u novo stanje, kako u prostoru, tako i u umu. Zato moji klijenti nakon rada često kažu: „Zaboravila sam kako su stvari izgledale pre rada sa tobom.“
Dožive potpunu transformaciju i uđu u novu personu.
Koji je najčudniji izgovor koji si čula za čuvanje neke stvari?
Jedan od najčudnijih izgovora za čuvanje neke stvari koji sam čula bio je: „Ovo ću zadržati jer bi moglo postati vredno jednog dana, kad postane retro!“
Ovo se obično odnosi na odeću, uređaje ili čak na nepotrebne sitnice koje su već zastarele, ali ljudi zamišljaju scenario u kojem će jednog dana biti rariteti. Problem je što taj „jedan dan“ obično nikad ne dođe, a prostor se zatrpava gomilom stvari koje nemaju nikakvu trenutnu svrhu.
Drugi izgovor je: „Ne koristim to, ali to me podseća na osobu koja mi je pomogla da to kupim.“ Ovaj sentimentalan razlog se odnosi na jedan od kuhinjskih aparata – uređaj je kupljen i samo jednom upotrebljen.
Zahvalnost često bude razlog da se nešto zadržava u prostoru i ako nema upotrebnu vrednost.
Na dobro se čovek lako navikne – jednosmernim putem od nereda do reda
Ima li povratnica među tvojim klijentima? Da li ti se vraćaju nakon što su prešle put od nereda do reda?
Klijentkinje koje su prošle kroz ciklus rada sa mnom ostvare željenu promenu, zauzmu svoje novo mesto i nastave dalje, bez povratka starim navikama.
Trudim se da svoju metodu prilagodim tako da svaka klijentkinja integriše novo znanje i usvoji nove načine razmišljanja i delovanja. Moj fokus je uvek na osobi i njenoj dobrobiti, a ne na sopstvenom egu. Vodim računa da pružim pravu meru informacija i podrške, kako bi klijentkinja, po završetku rada, sigurno stajala u novim postignućima.
Ipak, dešava se da me klijentkinje kontaktiraju ponovo, ali kako bi radile na novim temama ili izazovima koji se pojave u nekoj drugoj fazi njihovog života.
Daj svojim stvarima novu svrhu – nekome će značiti
Koji su tvoji načini za recikliranje ili doniranje odeće koja više nije u upotrebi?
Evo nekoliko načina za recikliranje ili doniranje odeće koja više nije u upotrebi:
- Donacija lokalnim organizacijama: Potražite skloništa za beskućnike, crkve, humanitarne organizacije ili centre za socijalni rad koji prihvataju odeću za ljude u potrebi.
- Razmena ili poklanjanje prijateljima i porodici: Organizujte razmenu odeće sa prijateljima, ili jednostavno poklonite komade za koje ste sigurni da bi nekome odgovarali.
- Kreativna reciklaža (upcycling): Pretvorite staru odeću u nešto novo – na primer, stare farmerke u torbu, majicu u krpe za čišćenje, ili dekorativne jastuke.
- Online platforme i aplikacije: Prodajte ili poklonite odeću preko aplikacija poput KupujemProdajem, Limunda, ili specijalizovanih platformi za polovnu odeću.
Od nereda do reda – laganim koracima na putu gde je sve po tvom
Hvala Mariji na dragocenim uvidima koji sežu daleko izvan okvira običnog sređivanja ormara. Kroz ovaj razgovor otkrile smo da proces organizacije prostora nije samo fizički zadatak, već duboka transformacija koja se širi na sve oblasti života.
Marijinih deset saveta nas podseća da sređivanje nije cilj sam po sebi, već put ka jasnijem umu, svesnijem životu i prostoru za nove mogućnosti. Njen pristup, koji kombinuje praktičnost sa dubokim razumevanjem emocionalnih veza koje stvaramo sa predmetima, pruža nam inspiraciju da krenemo u sopstveno putovanje od nereda do reda.
Za sve članice PamuKlik zajednice koje se osećaju zarobljeno u haosu svakodnevice, Marijina poruka je jasna – promena počinje jednom malom odlukom. Prvi korak od nereda do reda u životu može biti upravo ispred tvog ormara.
Pozivam te da se upustiš u sređivanje ormara i kreneš ka održivoj garderobi.
Svesni pristup ličnom prostoru ali i okolini u kojoj živimo inspiracija su i PamuKlik kolekcijama. Naši bezvremeni, ekološki modeli su proizvedeni pre svega da neguju kožu, a da uz to ne opterete ni ormar ni planetu. Stvaramo odeću koja podržava zdrav i održiv način života – komade koje ćeš nositi dugo i koji će ti služiti sa svrhom, baš kao što Marija preporučuje.
Sa Marijom Krsmanović razgovarala Jelena Miladinović
